Agresivnost kod dece i kako roditelji trebaju reagovati

04-26-13

U XXI veku agresija je civilizacijski fenomen. Razni filmovi, video igrice i ostalo iz industrije zabave promovišu nasilje i agresiju. To veoma snažno utiče na decu jer iz takvih primera koji su detetu bliski razvijaju se agresija i nasilničko ponašanje.

agresija kod dece

ŠTA JE AGRESIVNOST?

Agresija predstavlja namerno ponašanje koje ima za cilj da se povredi neko (uključujući i sebe) ili ošteti neki predmet. Iako postoji više vidova agresije i agresivnog ponašanja, verbalna i fizička agresija su najčešći. Agresivno ponašanje, posebno kod dece prati i niz emocionalnih reakcija: nervoza, stres, negativna uzbuđenost i uznemirenost, i slično.

 

262183354

Svi roditelji se pitaju zašto su deca agresivna?! To se dešava uglavnom zbog nepostojanja jasnih granica između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja, i kada dete dođe u dodir sa zabranama deluje veoma burno i postaje agresivno. S druge strane, deca odlično manipulišu roditeljima, i znaju da će njihovo nedolično ponašanje privući pažnju roditelja. I bez obzira što se ta pažnja javlja u negativnom kontekstu, dete se privremeno zadovoljava i takvom vrstom pažnje ukoliko ne postoji drugačiji način.

 

ŠTA RODITELjI MOGU URADITI DA SPREČE NASTANAK ILI SMANjE AGRESIVNOST KOD DECE?

  • Izbegavati fizičko kažnjavanje, vređanje i omalovažavanje dece.  Vređanje, fizičke kazne i slično, oblik su agresivnog ponašanja. Roditelji su detetu prvi uzor, i upotrebom ovakvih vrsta ponašanja, roditelj će samo zbuniti dete, jer mu govori jedno, a radi nešto sasvim drugo, a pri tom je poznato da će deca pre naučiti i primeniti ono što su videla, a ne ono što su čula.
  •  Zdrav način “pražnjenja” energije. Detetu treba pokazati i objasniti kako da prikladno i bezopasno izrazi svoju ljutnju i isprazni “višak energije”. Dete treba podsticati da se igra napolju, da trči u parku, da se bavi sportskim aktivnostima, i slično.
  • Razgovori i objašnjenja. Decu pre svega treba učiti toleranciji, strpljenju, deljenju, pravednosti, ali i komunikaciji. Detetu se mora ostaviti prostora da bez ustezanja kaže roditeljima sve što ima potrebu da kaže, treba mu se pružiti ruka i na taj način ostvariti dobra komunikacija u kojoj dete neće imati strah da izrazi svoje mišljenje i osećanja.
  • Hvaliti decu i njihovo dobro ponašanje. Kada bude pohvaljeno, dete se oseća “važno”. I kada uvidi da je pohvaljeno za nešto, vremenom će stvoriti osećaj da je to nešto dobro, a izbegavaće loše i neprihvatljivo ponašanje. Ali isto tako, od dece ne treba zahtevati bezuslovnu poslušnost, jer će se tada osećati sputanima, ili će, s druge strane, agresivnost ispoljiti onda kada nisu sa roditeljima (u školi, vrtiću, na igralištu…).
  • Kontrola dečijih aktivnosti. Video igrice, emisije i filmovi koji imaju bogat sadržaj nasilja, trebaju biti što manje dostupni deci. Što se tiče drugih aktivnosti, treba usmeravati i podsticati druženje sa vršnjacima, provođenje vremena u prirodi i slično.

dečija agresija i razgovor sa terapeutom

Kome se obratiti za pomoć?

-  Stručni tim (pedagog, psiholog…) ustanove koju dete pohađa- vrtić, škola, edukativni centar;

-  Dečija savetovališta pri Domovima zdravlja, kojih ima u svim gradovima;

- Udruženje RODITELj.

 

Preporučujemo u kategoriji ZA RODITELJE:
19-kaktus


 Disgrafija predstavlja teškoću, a ne neurološku bolest. Ogleda se u smanjenoj mogućnosti osobe da zapiše reči, rečenice, misao, ideju. Nekada, ...