ADHD – hiperaktivnost kod dece

02-20-12

Često čujemo roditelje sa rečenicama „ma ne mogu da ga obuzdam, hiperkativan je“ ili „mnogo je nemiran, hipeaktivan, čudo od deteta“…i tome slično. Ono što je jako bitno da istaknemo da postoji velika razlika između nemirnog deteta, razmaženog deteta i deteta koji ima hiperkinetički poremećaj. Zato je jako važno da se reč „hiperaktivno dete“ ne uzima na korišćenje tako lako, jer je zapravo reč o poremećaju u ponašanju koji je najćešće udružen sa deficitom pažnje (ADHD).

Normalno je da mala deca budu „hiperaktivna“, da su stalno u pokretu, da istražuju, da su nemirna. U okvirima normalnog razvoja motorička aktivnost se povećava do treće godine života, nakon čega se aktivnost deteta smanjuje.

Šta je zapravo ADHD?

  ADHD je skraćeni naziv za ponašanje koje nazivamo “poremećaj pažnje i hiperaktivnost”. Odnosi se na niz raznih simptoma koji najčešće obuhvataju smetnje pažnje praćene nemirom i impulsivnošću. ADHD nije samo faza koju će dete spontano prerasti, niti je uzrokovan roditeljskim neuspehom u vaspitanju.

Hiperaktivnost se ponekad dijagnostifikuje i kod dece mlađe od 4 – 5 godinа, (ali se u većini slučajeva otkrije tek polaskom u školu). Ta deca koja se još doje neuobičajno su aktivna: puno plaču, kasno noću traže da jedu, imaju poteškoće prilikom spavanja, često se bude, teško ih je smiriti i utešiti. Kasnije ta deca stalno su u pokretu, ne mogu sedeti mirno, sve ih interesuje, stalno nešto zapitkuju, pažnja im je neprimerena za njihove godine, teže sama da se igraju. 

Zbog nemira su hiperaktivna deca u većoj opasnosti od povreda.
Iako vrlo često rano prohodaju,
mogu biti nespretnija od druge dece i zato puno padaju, loše planiraju i predviđaju posledice svojih aktivnosti.

Kod hiperaktivne dece ponekad se ne javlja strah od odvajanja i ona su nekritična u prilaženju nepoznatim osobama. Radi poteškoća u predviđanju posledica ponašanja često su takva deca neustrašiva i istraju u situacijama koje plaše drugu decu.

Roditelji hiperaktivnu decu opisuju kao teško vaspitnu, jer ne mogu pratiti i poštovati roditeljske zahteve i zabrane.

ADHD - Hiperaktivnost kod dece

Druga deca ih u početku vide kao zabavne i zanimljive, međutim, kada hiperaktivno dete reaguje impulsivno, fizički ili verbalno napadne ili povredi drugo dete .ili ga omete u učenju, testu ili igri, vršnjaci takođe počinju da ga odbacuju.

Karakteristična ponašanja hiperativne dece?

  • Dete počinje da radi pre nego što je dobilo uputstva i shvatilo.

  • Gleda kako rade druga deca pre nego što pokuša da uradi nešto samo.

  • Radi prebrzo i čini nepotrebne greške, ali te greške nisu vezane za neznanje.

  • Stalno je u pokretu, sve dodiruje i ne može duže vreme da sedi na jednom mestu.

  • Na pitanja odgovara prebrzo i ne daje sebi dovoljno vremena da razmisli.

  • Nije sposobno da prati uputstva koja se daju celoj grupi.

  • Ne može da zapamti uputstva, iako nema poteškoća sa pamćenjem.

  • Prelazi s jedne aktivnosti na drugu i retko kada završava započete zadatke.

  • Ima poteškoća u organizaciji pismenih radova: oni su obično nejasni.

  • Pogrešno tumači jednostavne izjave, i ne razume mnoge reči i rečenice.

  • Može ponoviti stvari koje su mu rečene nakon dužeg vremena, a ne može da ponovi one koje su rečene nedavno.

  • Nespretno baca predmete ili mu oni padaju iz ruku.

  • Lako se pridružuje onom decom koja puno pričaju i prave buku, često potpuno prekine rad da bi im se pridružio

  • Previše je pričljivo, često prekida razgovor.

  • Često kaže “ne mogu to” i pre nego što pokuša, lako odustajanje je posebno uočljivo kod novih zadataka.

  • Govori, peva i šapuće samo sebi.

  • Ne može da izrazi misli na logičan i razumljiv način.

Ovo su uglavnom najbolji indikatori da se radi o hiperkinetičkom poremećaju, i što ih pre sami roditelji kao i učitelji postani svesni to bolje za dete. Ono što je jako bitno je da ove karakteristike ne uzimamo u sagledavanje parcijalno, odvojeno iz celine, jer se većina ovih indikatora javlja istovremeno.

Kako roditelji mogu pomoći detetu (i sebi)?

Važno je znati da se ponašanje deteta ne može promeniti “preko noći”. Potrebno je vremena da bi se primetile promene i nerealno je očekivati brz napredak. Međutim, uz istrajnost i doslednost, ponašanje deteta menjaće se u pozitivnom smeru, a roditelji će imati realnija očekivanja. Dobra vest kod ADHD je da ukoliko se na vreme prepozna i dijagnostikuje uz adekvatnu terapiju izlečiv je.

Roditeljima se savetuje ukoliko prepoznaju neke od indikatora, traženje pomoći od psihologa, defektologa i dečijih psihijatra. Lečenje hiperkinetičkog sindroma individualno se prilagođava svakom detetu i jako je bitno učestvovanje čitavog okruženja.

I na kraju poseban apel roditeljima-ne bi smeli sami dijagnostikovati sindrom i lečii svoju nestašnu decu.

Kome da se obratite?

Prvi korak Vam je odlazak kod lekara opšte prakse. Tamo se dobija uput sa specijalizovanu ustanovu.

Dalje možete otići u “Dispanzer za Mentalno Zdravlje Dece i Omladine” u Zemunu, Toplicka 8 ili u Institut za Mentalno Zdravlje, Palmotićeva 37.

ili se možete obratiti nekom privatnom psihoterapeutu.

Povezani tekstovi

Preporučujemo u kategoriji Rečnik, ZA RODITELJE:
nasilje-fizičko


Često se u svom radu susrećem sa osobama koje se plaše da prijave nasilje. Mi (komšije prijatelji, rođaci i poznanici) ...